Brčanski šunjevi

Brčanski šunjevi

( samo neki od nas )

Stanica Vinkovci, osamdeset neka, u vagonu što put za Brčko čeka,

u polutami sjenka se stvori, vagonom jedno se pitanje ori:

”Ko je gradio zemlju, ko je gradio zemlju? Ne znaš je li ? ”

Taman smo drhtanje bili uključili, zatvorili oči, mozak isključili,

pitanje došlo je iznenada al svi smo odgovor znali tada:

” Tito, partija i Karić Avdija !”, odgovori horski vagon cijeli.

” Tako je” odgovara veseli glas, na osvjetljeno mjesto stade ispred nas,

zastade mirno a onda skok nagli, nacrta petokraku na prozorskoj magli,

pa onda trkom na vagonska vrata, Avdija Karić drugi vagon hvata !

Takav je Avdija, otkačen skroz, kažu da je često stopirao voz,

i to ga je jednom koštalo glave, satro ga šinobus sa druge strane Save.

Brčanska je legenda završila tako, tužno ali na svoj način.

Nema više Avdije, nema Save ‘iljade, i Vojo živac jednom nestade,

nema Dragstora ni dobrog Nove, valjda svi sa Žanom po nebu plove,

a svi su bili brčanska raja, svi su bili poseban brčanski začin.

Otišli su davno sa ovoga svijeta ali njihov duh među nama šeta,

svako je bio specifičan lik, na zapadu bi rekli ekscentrik,

al nisu oni živili tamo, oni su brčanski šunjevi samo !